Analiza tehničkih postupaka montaže međubay preskoka za UHV podstajice

UHV (Ultra-High Voltage) podstacione su ključni sastojci sistema snabdevanja električnom energijom. Da bi se ispunili osnovni zahtevi sistema snabdevanja električnom energijom, povezane linije moraju biti u dobroj radnoj stanju. Tijekom rada UHV podstacija, važno je pravilno implementirati tehnike instalacije skokova između ramova kako bi se osigurala racionalna interkonfiguracija ramova, time ispunjavajući osnovne operativne potrebe UHV podstacija i komprehensivno unapređujući njihove servisne sposobnosti.

Na osnovu toga, ovaj rad istražuje tehnike instalacije skokova koristene u UHV podstacijama, analizira specifične metode instalacije skokova između ramova, osigurava efektivnu primenu tih građevinskih tehnika, garantuje pravilne veze između ramova i konačno promoviše unapređenje servisnih sposobnosti podstacija kako bi se ispunili odgovarajući zahtevi sistema snabdevanja električnom energijom.

1. Pregled UHV podstacija
UHV podstacije predstavljaju fundamentalnu mjeru za omogućavanje efikasne prenose električne energije unutar sistema snabdevanja električnom energijom. U trenutnim sistemima snabdevanja električnom energijom, veliki elektrani često su udaljeni od centara opterećenja. Stoga, struja proizvedena u tim elektranima obično se prenosi putem step-up podstacija koje povećavaju nivo napona prije dugoročnog prenosa. To omogućava prenos struje u skladu sa relevantnim standardima, ispunjavajući osnovne zahteve za prenos struje do centara opterećenja. U centrima opterećenja, distribucijske mreže nižeg napona zatim vrše razvrstani prenos struje na različitim nivoima napona, puno ispunjavajući potrebe korisnika za električnom energijom.

UHV podstacije funkcioniraju kao step-up podstacije specifično dizajnirane za dugoročni, visokokapacitetni prenos struje i služe kao temelj za stabilan rad celog sistema snabdevanja električnom energijom. U praktičnom radu, aktivna snaga prenesena putem trofazne AC linije prenosa data je formulom:

P = √3 × U × I × cosφ = I²R (1)

Prema gore navedenoj formuli, kada je prenesena snaga konstantna, što je viši nivo prenosa napona, to je manja struja, omogućavajući upotrebu vodilaca s manjim poprečnim presjecima. Dakle, tokom prenosa, UHV podstacije efektivno smanjuju troškove prenosa struje i omogućavaju razumnu kontrolu nad troškovima prenosa. Gubitci struje i rasipanje energije u linijama su odgovarajuće smanjeni, a rastojanje prenosa značajno prošireno (na primer, 10 kV linije prenose preko 6–20 km, 110 kV preko 50–150 km, a 220 kV preko 100–300 km).

Očito je da upotreba UHV podstacija doprinosi smanjenju troškova prenosa struje. Stoga, da bi se ispunili osnovni servisni zahtevi sistema snabdevanja električnom energijom, neophodno je pravilno upravljati UHV podstacijama kako bi se osigurala njihova servisna sposobnost, ispunjeni praktični operativni zahtevi, smanjene interferencije i negativni uticaji, komprehensivno unapređena operativna performansa UHV podstacija i garantovana usklađenost sa normalnim standardima rada sistema snabdevanja električnom energijom.

2. Istraživanje tehnika građevinske instalacije skokova između ramova
Uzimajući u obzir osnovne karakteristike UHV podstacija, ovaj odeljak istražuje tehnike instalacije skokova primenjene između ramova, sa ciljem da se maksimalno iskoriste servisne sposobnosti UHV podstacija i da obezbede superiorne podrške sistemu snabdevanja električnom energijom u stvarnom radu. Stoga je neophodno detaljno istražiti tehnike instalacije skokova, kao što je navedeno ispod.

2.1 Proces građevinskog toka
Da bi se ispunili praktični operativni zahtevi, instalacija skokova mora se racionalno sprovoditi prema dobro definisanom procesu građevinskog toka, time poboljšavajući kvalitet gradnje i osiguravajući pouzdanu performansu skokova. Kvalitet instalacije skokova između ramova direktno određuje ukupni napredak i kvalitet gradnje podstacije. Stoga je ključno precizno izračunati potrebnu dužinu rezanja vodiča, osiguravajući visoku preciznost izračuna tako da terenski ljudi mogu izvoditi prefabriciranje i dizanje na osnovu tih rezultata. Trebalo bi ponavljano provoditi simulacije, poređenja i empirijske analize kako bi se efektivno kontrolirao proces gradnje.

Da bi se ispunili specifični zahtevi za instalaciju skokova, treba slijediti proces gradnje prikazan na Slici 1 kako bi se osigurala usklađenost sa standardima UHV podstacija i garantovana servisna performansa podstacije. Detaljna metodologija gradnje može se referirati na osnovni sadržaj prikazan na Slici 1.

2.2 Priprema za gradnju
Prije početka gradnje, neophodno je sprovesti adekvatnu pripremnu radnju, uključujući studiranje sheme dizajna skokova između ramova za UHV podstacije. Analizirajući osnovne uslove spanova skokova, može se osigurati da je dizajn racionalan i ispunjava stvarne zahteve gradnje, smanjuje sigurnosna rizika i komprehensivno unapređuje servisnu sposobnost dizajna.

Nakon toga, trebalo bi pripremiti materijale potrebne tokom faze gradnje, a inspekcija i testiranje opreme mora se sprovesti kako bi se osiguralo da kvaliteta opreme ispunjava relevantne standarde.

Dodatno, kako bi se osigurala kvaliteta instalacije skokova, moraju se implementirati mere kontrole spanova skokova. To uključuje analizu relevantnih parametara spanova skokova i sprovođenje potrebnih izračuna kako bi se osiguralo gladko nadaljnje gradnje.

Nakon toga, trebalo bi sprovesti pravilnu tehničku instrukciju kako bi se osiguralo da svi radnici u potpunosti razumeju ključne tačke procesa instalacije skokova i mogu efektivno implementirati potrebne tehnike, time osiguravajući kvalitet gradnje.

2.3 Скупљање изолаторских низова
На основу основних услова процеса изградње, након завршетка прелиминарне припреме, може се приступити скупљању изолаторских низова. У стварној инсталацији, прво се врши контрола квалитета изолаторских низова спровођењем тестова отпорности на напон како би се потврдила њихова исправност. Затим, у комбинацији са претходним контролама квалитета, визуелно се проверава изглед и квалитет изолаторских низова да би се осигурало да задовољавају захтеве.

Након потврде, потребно је проверити цртеже дизајна изолаторских низова ради идентификације могућих интерференција или судара. Ако такви проблеми не постоје, наставља се са инсталацијом. Треба имати у виду да током инсталације сви правци отварања пружинских клинова морају бити уједначени како би се осигурало да њихов рад одговара експлоатационим захтевима и остварили жељени резултати грађевинског рада.

Током скупљања изолаторских низова, мора се водити рачуна о томе да се избегне оштећење током подизања. Може се применити конструкција са наизменичним великим и малим заслонима (заслони су дискови облика кишних капута на изолаторима), а размак између заслона мора бити адекватно контролисан. Додатно, на изолаторске низове треба применити анти-старење меру. Радницима је строго забрањено да стају на изолаторе или да дозволе оштрим предметима да их оштете, чиме се осигурава да изолаторски низови остану у добром стању током подизања и задовоље захтеве за даљу употребу.

Пре подизања, морају се извршити тестови чврстоће на затезање, тестови електричних перформанси и тестови старења изолације како би се осигурало да изолаторски низови имају довољну механичку чврстоћу и стабилност, што спречава оштећење током дизања.

Додатно, морају се избећи судари између изолаторских низова. Правилно фиксирање низова је од суштинског значаја, а одговарајући уређаји за причвршћивање треба разумно користити да би се испунили захтеви градње.

2.4 Мерење и прорачун
Овај корак почиње прорачуном позиција повезивања. На основу резултата прорачуна, затим се изводе одговарајућа теренска мерења како би се осигурала тачност података и испуњени захтеви градње.

Даље, мора се израчунати дужина резања проводника. Овај прорачун директно утиче на квалитет инсталације флексибилног шинског система, јер свака грешка утиче на прогиб шине. Стога, у процес дизајна контроле треба укључити више верификација на терену.

Прво, одредити кључне параметре прорачуна, који углавном укључују: дужину изолаторског низа, раздаљину распона између тачака суспензије, прогиб и тежину проводника. Након што су ови основни параметри утврђени, дужина изолаторског низа се директно мери помоћу челичне траке – конkretnо, мери се растојање између U-образног карактера за вешање и карактера за вешање стега под напоном – како би се испунили захтеви за стварним подацима и побољшала тачност прорачуна.

Мерење раздаљине распона треба извршити три пута, а просечна вредност три мерења треба да се користи како би се осигурало да мерење одражава стварне услове, смањили се безбедносни ризици, повећала поузданост мерења и избегле грешке у прорачуну услед недовољне прецизности података.

По завршетку свих мерења, израчуна се дужина резања проводника. Овај прорачун се може прво извршити коришћењем специјализованог софтвера како би се добили прецизни резултати. Ови резултати затим служе као референца за наставак радова на градилишту, чиме се осигурава усклађеност са стварним захтевима на терену и спречава неправилна инсталација.

2.5 Пресовање проводника и инсталација прикључака
У овом кораку изградње, прво се темељно чисте унутрашњи слојеви и спољашња површина проводника. Затим, у складу са назначеним пресовним дужинама, осигурати да је проводник потпуно уметнут у проширени отвор компресионог прикључка ради постизања потпуног попуњавања, чиме се побољшава квалитет пресовања.

Затим, равномерно нанести топлотно вођљиву контактну масти на контактне површине, прекривајући спољашње алуминијумске жице проводника. Мора се водити рачуна о квалитету извођења радова како би се спречиле недостатке.

Потом, извршити пресовање стега под напоном, строго следећи захтеване процедуре изградње. Завијати зону пресовања стега пластичном фолијом ради олакшавања склапања. По завршетку пресовања, обрадити пресовани део брушењем како би се осигурала глатка транзиција и одржао општи квалитет изградње.

Коначно, инсталирати прикључке строго у складу са одговарајућим спецификацијама и захтевима дизајна како би се осигурало да инсталација испуњава практичне потребе и минимализовани потенцијални проблеми.

2.6 Инсталација проводника
Да би се испунили основни захтеви изградње, овај корак инсталације мора се изводити у складу са стандардима за инсталацију проводника. За детаљне дијаграме инсталације, погледајте основни садржај приказан на слици 2.

Радови инсталације треба да се изводе у складу са основним садржајем приказаним на слици 2, што може задовољити основне захтеве стварне изградње, осигурати одговарајући квалитет инсталације проводника, смањити безбедносне опасности и комплексно побољшати квалитет услуге изградње.

Током стварног процеса инсталације, проводник се прво транспортује до предвиђене локације на градилишту. Затим се користи дизалица за подизање проводника. Након што је један крај повезан, наставља се подизање док оба краја нису у потпуности инсталирана. Током процеса подизања, мора се водити рачуна о томе да се избегне хардно трење између проводника и тла, како би се спречила трајна деформација која би могла угрозити перформансе проводника.

Узимајући у обзир основну конфигурацију на слици 2, прво се подиже један крај изолаторског низа, док се други крај повезује са проводником. Затим се челично канап затегне да би се коначно повезао U-образни карактер за вешање проводника са тачком за вешање на конструкцијском оквиру, чиме се испуњавају стварни захтеви изградње.

Tokom ovog procesa, konstruktorski ljudi moraju osigurati da vodnik ne dotiče niti sudari sa bilo kakvom opremom na tlu, čime se garantuje kvalitet montaže, smanjuju se rizici za bezbednost, komprehensivno se unapređuju usluzne sposobnosti UHV podstajice i omogućava se energetskom sistemu da bolje služi potrošačima električne energije.

2.7 Ponovna merenja provislosti
Nakon završetka izgradnje, kako bi se verifikovala kvalitet provislosti, mora se izvršiti ponovno merenje provislosti na osnovu stvarnih uslova na terenu. Primarni cilj ovog koraka jeste da se osigura kvalitet provislosti, eliminiraju odstupanja i potvrdi da je vertikalna razlika između najniže tačke vodnika i tačaka ovesa prikladna.

U praksi, niveau instrument se postavlja na mesto blizu donjeg dela vodnika, a horizontalna referentna ravna se kalibruje. Niveau štapić se zatim drži vertikalno u tački ovesa, a čitanje se preuzima kroz niveau instrument. Zatim, lazer distancir se postavlja na mesto koje odgovara čitanju štapića, kako bi se izmerila udaljenost između horizontalne referentne ravni i tačke ovesa. Ovo merenje se ponavlja više puta, a prosečna vrednost se izračunava.

Zatim se mjeri udaljenost od vodnika do horizontalne referentne ravni, a birana je minimalna vrednost. Konačno, provislost se izračunava pomoću jednačine (2):

faktualna = h₁ – h₂ (2)

Korišćenjem gore navedene formule, može se odrediti stvarna vrednost provislosti, zadovoljavajući osnovne zahteve za građevinskim radovima, osiguravajući razumno kontrolisanje provislosti, omogućavajući pravilnu kontrolu kvaliteta montaže preskoka, komprehensivno unapređujući efikasnost izgradnje i efektivno promovišući ukupnu kvalitet izgradnje.

3. Zaključak
Ovaj rad, na osnovu stvarnih uslova UHV podstajica, prvo kratak pregled osnovnih aspekata UHV podstajica, a zatim istražuje tehnike montaže preskokova između intervala. Usklađujući se sa specifičnim zahtevima za izgradnjom preskokova, studija osigurava racionalnu kontrolu celog procesa montaže. To garantuje da metoda montaže preskokova zadovoljava osnovne operativne potrebe UHV podstajica, unapređuje njihove usluzne sposobnosti, smanjuje rizike za bezbednost i komprehensivno podržava UHV podstajice u dostavljanju usluga visokog kvaliteta stepenovanja napona energetskom sistemu.