Klasifikacija defekata opreme za relejnu zaštitu i sigurnosne automatike u transformatornim staniciama

U svakodnevnim operacijama neizbežno se susrećemo sa različitim defektima opreme. Bilo da su to održavajući osoblje, ljudi za održavanje i eksploataciju, ili stručni menadžeri, svi moraju razumeti sistem klasifikacije defekata i prema tome usvajati odgovarajuće mere u zavisnosti od različitih situacija.

Prema Q/GDW 11024-2013 "Vodič za rad i upravljanje zaštita reléa i sigurnosnih automatskih uređaja u pametnim podstancama," defekti opreme su klasificirani na tri nivoa prema težini i pretnji koju predstavljaju za siguran rad: kritični, ozbiljni i opšti.

1. Kritični defekti

Kritični defekti odnose se na one sa teškim karakterom i urgencijom koji direktno pretnjuju siguran rad. Treba odmah poduzeti hitne mere i organizovati resurse kako bi se eliminisali. Kritični defekti uključuju:

a) Kvar elektronskog transformatora (uključujući jedinicu za prikupljanje);

b) Kvar jedinice za spajanje;

c) Kvar inteligentnog terminala;

d) Kvar mrežnog prekidača procesne slojeve;

e) Kvar uređaja za zaštitu ili neobičan povucenje;

f) Nepravilna pilotna kanala za zaštitu bez mogućnosti slanja/primanja podataka;

g) Odvojenje SV, GOOSE i nepravilne promene statusa ulaznih veličina koje mogu dovesti do pogrešnog rada zaštite;

h) Odvojenje kontrolne šeme ili gubitak DC napajanja u kontrolnoj šemi;

i) Ostale situacije koje direktno pretnjuju siguran rad.

2. Ozbiljni defekti

Ozbiljni defekti odnose se na one sa teškim stanjem koji pokazuju trend ka pogoršanju i utiču na ispravan rad zaštite, stvaraju pretnje sigurnosti mreže i opreme, te potencijalno mogu dovesti do nesreće. Za ozbiljne defekte, može se zatražiti povlačenje odgovarajuće zaštite kada stručno održavajuće osoblje stigne na mesto. U periodu pre obrade defekta, lokacijsko osoblje treba da pojača nadzor i poduzme prave mere kada postoji rizik od pogrešnog rada zaštite. Ozbiljni defekti uključuju:

a) Povećana prigušenja u pilotnim kanalima za zaštitu preko 3dB; značajno neobičan gubitak frejmova u pilotnim kanalima za zaštitu;

b) Uređaj za zaštitu emituje samo neobične ili alarmne signale, ali ne blokira zaštitu;

c) Kvar uređaja za snimanje grešaka ili analizatora mreže procesne slojeve ili gubitak napajanja;

d) Indikatorska svetla na operativnom okviru nisu uključena, ali bez signala o odvojenju kontrolne šeme;

e) Nepotpuni ili nedostajući izveštaji o nesreći nakon rada uređaja za zaštitu;

f) Normalni lokalni signali, ali neobični pozadinski ili centralni signali;

g) Prekid komunikacije informacija o zaštiti u neprijavljenim stanicama;

h) Neobični ulazi dodatnih kontakta za zaštitu busa, ali bez uticaja na ispravan rad zaštite busa;

i) Anomalije u komunikaciji između podstanice i glavne stanice sistema informacija o greškama zaštite reléa, između podstanice i uređaja za zaštitu, između podstanice i integrisanog sistema nadzora, kao i anomalije samoprovjere podstanice;

j) Defekti koji se često javljaju, ali se mogu automatski oporaviti;

k) Ostale situacije koje mogu uticati na ispravan rad zaštite.

3. Opšti defekti

Opšti defekti odnose se na one koji nisu kritični ni ozbiljni, sa običnim karakterom, relativno blagim stanjem, dopuštajući nastavak rada zaštite sa minimalnim uticajem na siguran rad. Opšti defekti uključuju:

a) Nepravilno vreme ili nerastavljivi sat u uređajima za zaštitu;

b) Loš kontakt dugmića na panelima za zaštitu;

c) Neobični kristalni displej na uređajima za zaštitu;

d) Prekid komunikacije informacija o zaštiti u prijavljenim stanicama;

e) Ponekad se javljaju defekti koji se mogu automatski oporaviti;

f) Ostali defekti sa minimalnim uticajem na siguran rad.