Fotodiodni takomuter

Definicija: Fotoelektrični takometar je uređaj koji meri rotacionu brzinu vrtača ili diska mašine korišćenjem svetlosti. Njegove ključne komponente uključuju neprrozračan disk sa rupama duž oboda, izvor svetlosti i element za osećanje svetlosti (treba napomenuti da originalni tekst može navesti "laser" kao grešku; obično se koristi fotodetektor. Laser bi mogao biti deo nekih složenijih sistema, ali ne i osnovnog fotoelektričnog takometra). Izvor svetlosti emituje svetlost, koja prođe kroz rupe u vrtećem neprrozračnom disku i detektuje se elementom za osećanje svetlosti, omogućavajući određivanje rotacione brzine.

Takometar ima neprrozračan disk koji se montira na vrtač čija se rotaciona brzina treba mjeriti. Disk ima ravnomerno raspoređene rupe oko oboda. Izvor svetlosti postavljen je sa jedne strane diska, a senzor svetlosti sa suprotne strane, tako da su tačno poravnati jedan sa drugim.

Kako se disk vrte, njegove rupe i neprrozračni delovi redom prolaze između izvora svetlosti i senzora svetlosti. Kada se rupa poravna sa izvorom svetlosti i senzorom, svetlost prođe kroz rupu i stigne do senzora. To dovodi do generisanja impulsa. Ovi impulsi zatim se mere električnim brojačem.

Kada se neprrozračni deo diska poravna sa izvorom svetlosti i senzorom, disk blokira svetlost iz izvora, a izlaz senzora pada na nulu. Generisanje impulsa utvrđuje se preko dva glavna faktora:

• Broj rupa na disku.

• Rotaciona brzina diska.

• Pošto je broj rupa fiksiran, generisanje impulsa uglavnom zavisi od rotacione brzine diska. Za merenje frekvencije impulsa koristi se elektronski brojač.

Prednosti fotoelektričnog takometra

• Pruža digitalni izlazni napon, eliminirajući potrebu za konverzijom analognog u digitalni signal.

• Generisani impulsi imaju konstantnu amplitudu, što pojednostavljuje povezanu elektronsku opremu.

Nedostaci fotoelektričnog takometra

• Vreme trajanja izvora svetlosti iznosi oko 50.000 sati. Zbog toga, izvor svetlosti mora se redovno menjati.

• Tačnost ovog metoda merenja podleže greškama vezanim za pojedinačne impulsnke jedinice. Ove greške se mogu smanjiti korišćenjem vremenskog intervala. Vremenski interval odnosi se na proces gde merilac meri frekvenciju prebrojavajući ulazne impulse tokom određenog vremenskog perioda.

• Smanjenje grešaka takođe se može postići razmatranjem ukupnog broja generisanih impulsa po okretaju.