Konstantno testiranje visokonaponskih kabelskih linija

1. Definicija testiranja konstanti visokonaponske kabelske linije

Testiranje konstanti visokonaponske kabelske linije odnosi se na sistematsko merenje, pomoću specijalizovanih instrumenata, električnih parametara poput otpora, induktivnosti, kapacitansa i provodnosti pre komisije kabelske linije ili nakon većih održavanja. Cilj je da se dobiju osnovni podaci koji karakterišu elektromagnetna svojstva kabla, što predstavlja ključnu fazu testiranja koja pruža tačne parametre za izračunavanje toka struje u sistemu, konfiguraciju relejne zaštite, analizu struja kratkog spoja i procenu stanja rada kabla.

Njegova centralna vrednost leži u dva aspekta: prvo, verifikacija odstupanja između projektiranih vrednosti i stvarno merenih vrednosti kako bi se izbegli problemi sa pogrešnim funkcionisanjem zaštite ili stabilnošću sistema usled neusaglašenosti parametara; drugo, formiranje "bazne baze podataka parametara" za kabelsku liniju, što pruža referentnu tačku za identifikaciju kasnijih promena u radu (poput starjenja izolacije ili lošeg kontakta spojeva). Prema DL/T 596 "Regulativi za preventivno testiranje električne opreme" i GB 50217 "Standard za dizajn kabla za energetski inženjering," sva testiranja konstanti moraju biti završena za kabelske linije od 220 kV i više tokom komisije, dok za linije od 110 kV i manje mogu se selektivno implementirati u zavisnosti od važnosti sistema.

2. Kompletan proces testiranja konstanti visokonaponske kabelske linije

2.1 Faza pripreme pre testiranja

2.1.1 Skupljanje tehničkih podataka i terensko istraživanje
Moraju se dobiti kompleksni parametri dizajna kabelske linije, uključujući nivo napona (npr., 220 kV, 500 kV), model kabla (npr., YJV22-220 kV-1×2500 mm²), metodu instalacije (direktno zakopavanje, cev, kabelska grebenača), dužinu (tačno do 0.1 km), materijal vodnika (bakar ili aluminijum), tip izolacije (XLPE, masloprodirući papir), strukturu metalne štite (bakarni trak, bakarni žice) i metodu zemljenja (direktno zemljenje, prekidano zemljenje). Terensko istraživanje mora potvrditi uslove komunikacije na glavnom testnom mestu (obično terminalna stanica kabla) i pomoćnom mestu (suprotna transformatorska stanica), integritet sistema zemljenja, bezbednu udaljenost od bliskih podnapajanih opreme (≥1.5 puta bezbedna udaljenost koja odgovara testnom naponu) i koristiti elektrostaticki voltmetar za merenje indukovane napona (koji može dosegnuti desetine volta na kablovima blizu podnapajanih linija, zahteva mera protiv udara strujom).

2.1.2 Izrada plana testiranja i izbor opreme