Kako se klasifikuje prenosna linija?
Klasifikacija prenosnih linija
Prenosne linije su instalacije koje se koriste u električnim sistemima za prenos električne energije generisane u elektrane do transformatornih stanica ili krajnjih korisnika. U zavisnosti od različitih kriterijuma, prenosne linije mogu biti klasificirane na različite načine. Ispod su navedene glavne klasifikacije prenosnih linija na osnovu ključnih standarda:
1. Klasifikacija po nivou napona
Prenosne linije obično se klasificiraju po njihovom radnom nivou napona kao što sledi:
Prenosne linije visokog napona (HV): Obično se odnose na prenosne linije sa nivoom napona između 35kV i 220kV. Ove linije se uglavnom koriste za prenos struje unutar regiona.
Prenosne linije izuzetno visokog napona (EHV): Prenosne linije sa nivoom napona između 330kV i 750kV. EHV linije su pogodne za dugoročni, velikokapacitetni prenos struje, smanjujući gubitke pri prenosu.
Prenosne linije ultra visokog napona (UHV): Prenosne linije sa nivoom napona od 1000kV i više. Tehnologija UHV omogućava još dugoročniji, većekapacitetni prenos struje sa manjim gubitcima. Kina je jedna od prvih zemalja koja je široko usvojila tehnologiju prenosa UHV.
2. Klasifikacija po tipu vodilja
Na osnovu materijala i strukture vodilja, prenosne linije se mogu podeliti na:
Prenosne linije nadzemne postrojbe: Najčešći tip prenosne linije, gde su vodilji suspendirani u vazduhu koristeći tornjeve ili stubove. Nadzemne linije imaju prednosti poput niskih troškova, lako izgradnje i jednostavne održavanja, ali su podložniji vremenskim uslovima poput gremlja i snega.
Podzemne kabelske prenosne linije: Vodilji su zakopani ispod zemlje, obično se koriste u gradskim centrima ili ekološki osjetljivim područjima. Podzemni kablovi nisu pod uticajem vremenskih uslova, nude veću sigurnost, ali su skuplji za instalaciju i održavanje.
Podmorske kabelske prenosne linije: Koriste se za prelaze preko mora ili povezivanje morskih vetroelektrana sa matičnim mrežama. Podmorski kablove treba da imaju odličnu vodootpornost i otpornost na koroziiju, često se koriste za snabdevanje strujom ostrva i integraciju morskih vetroelektrana.
3. Klasifikacija po fazonoj konfiguraciji
U zavisnosti od broja faz, prenosne linije se mogu klasificirati kao:
Jednofazne prenosne linije: Obično se koriste u niskonaponskim distributivnim sistemima ili specifičnim primenama poput snabdevanja strujom željezničkog trakta. Jednofazne linije imaju jednostavniju strukturu, ali nižu kapacitet prenosa.
Trokofazne prenosne linije: Najčešći tip prenosa, široko se koriste u visokonaponskim i EHV sistemima. Trofazne linije nude veliki kapacitet prenosa, visoku efikasnost i stabilnost, što ih čini pogodnim za prenos velike snage na daleku daljinu.
4. Klasifikacija po metodu prenosa
Na osnovu metoda prenosa struje, linije se mogu kategorizirati kao:
Prenosne linije naizmeničnog toka (AC): Koriste naizmenični tok (AC) za prenos struje, najčešći metod. Sistemi AC prenosa su zreli tehnološki, oprema je široko dostupna i pogodna za većinu scenarija prenosa struje.
Prenosne linije jednosmernog toka (DC): Koriste jednosmerni tok (DC) za prenos struje, posebno su pogodne za dugoročni, velikokapacitetni prenos, posebno za prelaze preko mora ili međunarodne veze. Prenos DC ima prednosti poput nižih gubitaka, nižih troškova linija i odsustvo problema sa sinhronizacijom, ali stacionarne konvertere su skuplje.
5. Klasifikacija po svrsi
Na osnovu njihove primarne funkcije, prenosne linije se mogu podeliti na:
Prenosne linije: Koriste se za prenos struje od elektrana do transformatornih stanica ili velikih centara opterećenja. Prenosne linije obično rade na višim nivoima napona, pokrivaju duže udaljenosti i imaju veće kapacitete.
Distributivne linije: Koriste se za distribuciju struje od transformatornih stanica do krajnjih korisnika. Distributivne linije rade na nižim nivoima napona, pokrivaju kraće udaljenosti i imaju manje kapacitete. Mogu se dalje klasificirati na visokonaponske distributivne linije (npr. 10kV, 20kV) i niskonaponske distributivne linije (npr. 380V, 220V).
6. Klasifikacija po tipu izolacije
Na osnovu metoda izolacije, prenosne linije se mogu kategorizirati kao:
Linije bez izolacije: Vodilji bez izolacije, koji se oslanjaju na vazduh i nosače za izolaciju. Linije bez izolacije se često koriste u nadzemnim prenosima i imaju prednosti poput niskih troškova i dobre disipacije toplote, ali nižu sigurnost i pouzdanost.
Linije sa izolacijom: Vodilji pokriveni izolacionim materijalima, koriste se u podzemnim kablama, podmorskim kablama i specifičnim primenama. Linije sa izolacijom nude veću sigurnost i su pogodne za gustono naseljena ili ekološki osjetljiva područja.
7. Klasifikacija po okruženju instalacije
Na osnovu okruženja instalacije, prenosne linije se mogu klasificirati kao:
Gradske prenosne linije: Koriste se za prenos struje unutar gradova, često koriste podzemne kable ili nadzemne linije. Gradske prenosne linije moraju uzeti u obzir estetiku, ekološki uticaj i sigurnost.
Selačke prenosne linije: Koriste se za prenos struje u seljackim područjima, obično koriste nadzemne linije. Selačke prenosne linije moraju uzeti u obzir teren i klimatske uslove.
Planinske prenosne linije: Koriste se za prenos struje u planinskim područjima, obično koriste nadzemne linije. Planinske prenosne linije zahtevaju pažljiv dizajn kako bi se obratilo složenom terenu i teškim klimatskim uslovima, sa većom težinom konstrukcije.
Podmorske prenosne linije: Koriste se za prelaze preko mora ili povezivanje morskih vetroelektrana sa matičnim mrežama, obično koriste podmorske kable. Podmorske prenosne linije moraju rešiti probleme poput korozijskog dejstva morskog vode i biofaukovanja.
8. Klasifikacija po statusu rada
Na osnovu statusa rada, prenosne linije se mogu kategorizirati kao:
Operativne prenosne linije: Linije koje su trenutno u upotrebi i aktivno prenose struju.
Rezervne prenosne linije: Linije koje se čuvaju kao rezerva i ne koriste redovno, ali se mogu brzo uključiti u slučaju greške na glavnoj liniji kako bi se osiguralo kontinuirano snabdevanje strujom.
Izvukene prenosne linije: Linije koje su dekomisionisane i više nisu u upotrebi, često zbog starosti ili tehnoloških nadogradnji.
Sažetak
Klasifikacija prenosnih linija je raznolika, pokrivajući nivoe napona, tipove vodilja, fazne konfiguracije, metode prenosa, svrhe, tipove izolacije, okruženja instalacije i status rada. Svaka klasifikacija odražava karakteristike i tehničke zahteve prenosnih linija u različitim primenama. Izbor odgovarajućeg tipa prenosne linije je ključan za osiguranje sigurnosti, pouzdanosti i efikasnosti električnih sistema.
