Volvani halogeni svetla

Godine 1958, E.G. Fridrich i E.H. Wiley razvili su Volfram Halogen Lampu uvođenjem halogen gasa (uglavnom joda) unutar žarulje. U osnovi, bez halogen gasa, žica žarulje postepeno gubi svoju efikasnost zbog isparavanja žice na višim temperaturama rada. Ispareni volfram sa žice obične žarulje postepeno se deposituje unutar površine stakla. Tako se lumeni postepeno ometaju u svom putu da izadjу iz stakla. Stoga se efikasnost, tj. lumeni/vat, žarulje postepeno smanjuje. Međutim, uvođenje halogen gasa u žarulju prevazilaže ovu teškoću uz dodatne prednosti. Zbog toga što ovaj uneseni halogen gas pomaže da se ispareni volfram pretvori u volfram halid, koji se nikad ne deposituje na unutrašnjoj površini stakla na temperaturi između 500K i 1500K. Tako lumeni nikad ne suočavaju sa preprekom. Stoga se lumeni po vat ne deteriore. Ponovo, zahvaljujući uvođenju pod pritiskom halogen gasa, stopa isparavanja žice se smanjuje.

Princip rada halogen lampe

Princip rada halogen lampe zasniva se na regenerativnom ciklusu halogena.

U žarulji, zbog visoke temperature, volframova žica se isparava tokom rada. Zbog konvekcijskog toka gasa unutar stakla, ispareni volfram se transportira dalje od žice. Površina stakla je relativno hladna. Stoga se ispareni volfram lepi na unutrašnju površinu stakla. To nije slučaj kada se koristi halogen, poput joda, u kontejneru za staklo. Temperatura žice halogen lampe održava se oko 3300K. Stoga će se i ovde volfram ispariti sa žice lampe. Zbog konvekcijskog toka gasa unutar stakla, ispareni atomske čestice volfruma su transportirane dalje od žice do relativno niže temperature zone gde se kombinuju sa parnicima joda i formiraju volfram iodid. Temperatura potrebna za kombinaciju volfruma i joda je 2000K.

Zatim, isti konvekcijski tok gasa unutar stakla nosi volfram iodid ka zidu relativno niže temperature. Ali staklo je tako dizajnirano da temperatura staklene površine ostaje između 500K i 1500K, i na toj temperaturi volfram iodid se ne lepi na površinu stakla. Vraća se nazad prema žici zbog istog konvekcijskog toka gasa unutar stakla. Ponovo, u blizini žice, gde je temperatura veća od 2800K, volfram iodid se razbija na volfram i parnice joda. Jer je to potrebna temperatura za razbijanje volfram iodida na volfram i atomske čestice joda >2800K.

Onda ove atomske čestice volfruma nastavljaju i redepositiraju se na žicu kako bi kompensovale prethodno ispareni volfram. Nakon toga opet se isparavaju zbog visoke temperature žice i postaju slobodni da prihvate jod za formiranje jodida. Ovaj ciklus se ponavlja neprestano. Stoga se žica ne isparava trajno, tako da se temperatura žice može održavati na vrlo visokoj razini u poređenju sa normalnom žaruljom, što ju čini efikasnijom, tj. sa višim ratingom lumeni/vat. Budući da nema trajnog isparavanja žice, vreme trajanja Volfram Halogen Lampe postaje mnogo duže uz jasnu iluminaciju. Kemijska jednačina je

Konstrukcija halogen lampe

U poređenju sa halogen lampom, žarulja može pružiti samo 80% svojih lumeni na kraju života, jer se jasnost staklene površine izgubi zbog depositovanja volfruma na njoj, dok volfram halogen lampu može dati preko 95% svojih lumeni na kraju života. Prethodno se borosilikat ili aluminosilikat stakla koristili za pravljenje stakla za halogen lampu. Zbog toga što imaju veću izdržljivost na visoku temperaturu i njihov koeficijent termičkog ekspanzije je vrlo nizak. Ali danas se široko koristi kvarc za pravljenje stakla za halogen lampu. Kvarc je prozorno silikatno i čisto dioksidi silicijuma. Veoma je čvrst i izdržljiv na veće temperature u poređenju sa borosilikatom ili aluminosilikatom stakla. Kvarc može biti mekan materijal iznad 1900K. Ponovo, oko žice mora se održavati 2800K kako bi se održao kontinualni halogen ciklus. Stoga mora se održavati razmak između žice i zida kvarcnog stakla tako da temperatura zida kvarcnog stakla bude ispod 1900K. Zid stakla treba da bude čvrst i manjeg zapremine tako da se lampu može raditi pod unutrašnjim pritiskom od nekoliko atmosfera. Ponovo, veći pritisak unutar stakla smanjuje stopu isparavanja volframove žice. Određena količina azota i argona se miješa uz halogen gas unutar stakla kako bi se održao ovaj veći pritisak gasa unutra. Tako se lampu može raditi na većoj temperaturi i sa većom luminous efikasnošću duže vreme. Većina lampa danas koristi brom umesto joda. Brom je bezbojan, dok je jod purpurne boje.

Primena volfram halogen lampe

Volfram halogen lampe mogu imati brojne forme, ali najčešće su tubularne sa žicom orijentisanom aksijski. Ponovo, dostupne su u obliku dvostranih i jednostranih tipova. Dva tipa su prikazana ispod.
Dva tipa su prikazana ispod.

Volfram halogen lampe pružaju koreliranu temperaturu boje, odličnu održavaju lumeni i razumnu dugotrajnost. Volfram halogen lampe su prikladne za upotrebu u vanjskom osvetljenju. Posebno se mogu koristiti u sportskom osvetljenju, pozorištu, studijima i televizijskom osvetljenju itd. Njihove žice su opšte mehanički stabilne i pozicionirane sa većom preciznošću. Volfram halogen lampe se široko koriste kao reflektori, film projektori i naučni instrumenti. Tipovi volfram halogen lampe na tržištu niskog napona su takođe dostupni. Dostupni su u 12, 20, 42, 50 i 75 vatima, koji se operiraju između 3000K i 3300K. Njihov vreme trajanja varira od 2000 do 3500 sati.

Kao optičke projekcijske opreme, halogen lampe se generalno koriste, danas se široko koriste i u osvetljenju izložbi.
Glavni deo volfram halogen lampe je mali volfram halogen kapsul. Cementiran je u jedan komad, svi stakleni reflektori su kao facete za kontrolu zraka optički. MR-16 lampu ima multifacetni reflektor sa prečnikom od 2 inča. Ima malo veću luminous efikasnost od standardnih napona žarulja. Njihove dimenzije su manje i dozvoljavaju kompaktnu armaturu.

Izjava: Pozdravite original, dobre članke vredni deljenja, ukoliko postoji kršenje autorskih prava obratite se za brisanje.