Ядро жиҳатларининг ёғилishi ва гистерезис жиҳатларининг ёғилishi ортасидаги муносабат
Ядро жиҳатлари (Core Loss) ва гистерезис жиҳатлари (Hysteresis Loss) электромагнит асрдаги кенг таралган икки нусха ёғилишлар. Улар жакын бир-бирга боғлиқ, лекин айри-айри хусусиятлар ва механизмларга эга. Кейинчида ушбу икки ёғилишлар ва алар ортасидаги муносабатни тафсилланган ташkil etamiz:
Ядро жиҳатлари
Ядро жиҳатлари - бу ядро материалининг альтернатив магнит майдонида магнитлашу процессида пайда болган умумий энергия ёғилиши. Ядро жиҳатлари негизанча икки компонентдан иборат: гистерезис жиҳатлари ва вихревой ток жиҳатлари.
Гистерезис жиҳатлари
Гистерезис жиҳатлари - бу ядро материалининг магнитлашу процессида гистерезис феномени таасирида пайда боладиган энергия ёғилиши. Гистерезис - бу магнит индукция B магнит майдон кучи H дан кетма-кет тушунча. Ар бир магнитлашу цикли белгиланган миқдорда энергияни сарфлайди, бу энергия иссиқ шаклда чиқиб, гистерезис жиҳатларини ташkil etadi.
Гистерезис жиҳатлари quyidagi formulada ifodalash mumkin:

bu yerda:
Ph - гистерезис жиҳатлари (бирлик: ватт, W)
Kh - материал хосиятларига bog'liq doimiy son
f - chastota (birlik: gerц, Hz)
Bm - maksimal магнит индукция (birlik: tesla, T)
n - гистерезис daraja (ko'pincha 1.2 va 2 orasida)
V - yadro hajmi (birlik: kub metr, m³)
Вихревой ток жиҳатлари
Вихревой ток жиҳатлари - бу альтернатив магнит майдони таасирида ядро материалининг ички учун пайдо болган вихревой токлар таасирида пайда болган энергия ёғилиши. Бул вихревой токлар материал ичкида юборилади ва жоуль иссиқини пайдо килишади, энергия ёғилишга айланади. Вихревой ток жиҳатлари ядро материалининг электр чекловчилиги, chastota va магнит индукцияга bog'liq.
Вихревой ток жиҳатлари quyidagi formulada ifodalash mumkin:

bu yerda:
Pe - вихревой ток жиҳатлари (birlik: ватт, W)
Ke - материал хосиятларига bog'liq doimiy son
f - chastota (birlik: герц, Hz)
Bm - maksimal магнит индукция (birlik: tesla, T)
V - yadro hajmi (birlik: kub metr, m³)
Муносабат
Umumiy Ko'rsatkichlar:
Chastota
f: Ядро жиҳатлари ва гистерезис жиҳатлари ikkalasi chastota bilan proporsional. Yuqori chastota yadroning ichida ko'proq магнитлашу циклини tortib boradi, shuning uchun ёғилишлар кўпроқ.
Maksimal магнит индукция
Bm : Ядро жиҳатлари ва гистерезис жиҳатлари ikkalasi maksimal магнит индукцияга bog'liq. Yuqori магнит индукция кўпроқ магнит майдон вариацияларини tortib boradi, shuning uchun ёғилишлар кўпроқ.
Yadro hajmi
V: Ядро жиҳатлари ва гистерезис жиҳатлари ikkalasi yadro hajmi bilan proporsional. Katta hajmlar umumiy ёғилишларни oshiradi.
Ayrim mekanizmlar:
Гистерезис жиҳатлари: Asosan materialning магнитлашу тарихи bilan bog'liq bo'lgan гистерезис феномени таасирида пайдо болади.
Вихревой ток жиҳатлари: Asosan альтернатив магнит майдон таасирида пайдо болган вихревой токлар таасирида пайдо болади, бул материалning электр чекловчилиги va магнит майдон кучи bilan bog'liq.
Xulosa
Ядро жиҳатлари гистерезис жиҳатлари va вихревой ток жиҳатларидан iborat. Гистерезис жиҳатлари asosan yadro materialining магнитлашу хосиятларига bog'liq, вихревой ток жиҳатлари esa asosan альтернатив магнит майдон таасирида пайдо болган вихревой токларга bog'liq. Ikkiлари ham chastota, магнит индукция va yadro hajmi bilan ta'sir qilinadi, lekin ular ayrim fizikaviy mekanizmlarga ega. Bu ёғилишлар табиияти ва алар ортасидаги муносабатni tushunish электромагнит асрлар дизайни ва ularning samaradorligini yaxshilash uchun muhimdir.