Savremovodnik kroz različite vrste svetala i njihove primene

Šta je sijalica?

Sijalica se definiše kao umetnički izvor svetlosti koji se može koristiti za osvetljenje, dekoraciju ili signalizaciju. Sijalice su bile prisutne hiljadama godina, evoluirajući od jednostavnih posuda punjene masnom mašću i svilicama do sofisticiranih uređaja koji koriste struju, plin ili solarnu energiju. Sijalice mogu varirati po veličini, obliku, dizajnu, boji, sjaju i energetskoj efikasnosti.

Zašto su sijalice važne?

Sijalice su važne iz mnogih razloga. One mogu pružiti sljedeće:

• Vidljivost: Sijalice nam mogu pomoći da bolje vidimo u tamnim ili zatamnjenim okruženjima, poput noći, unutrašnjosti ili tunela. Takođe mogu poboljšati našu percepciju boja, oblika i detalja.

• Sigurnost: Sijalice mogu sprečiti nesreće i povrede činjenjem opasnosti više vidljivom i upozoravanjem nas na potencijalne opasnosti. Takođe mogu odgoñavati kriminal i vandalizam stvaranjem osećaja sigurnosti i nadzora.

• Udobnost: Sijalice mogu stvoriti udobnu i opuštajuću atmosferu prilagođavanjem temperature, intenziteta i boje svetlosti. Takođe mogu uticati na naše raspoloženje, emocije i cirkadijalni ritmov nanodirivanjem prirodnih ciklusa svetlosti.

• Lepota: Sijalice mogu dodati estetsku vrednost i stil bilo kom prostoru stvaranjem fokalnih tačaka, istakivanjem karakteristika i dopunjavanjem ukupne teme. Takođe mogu izraziti našu ličnost i preferencije biranjem različitih vrsta sijalica i njihovih primena.

Kako rade sijalice?

Sijalice rade pretvaranjem različitih formi energije u vidljivu svetlost. Najčešće forme energije su:

• Struja: Struja je protok elektrona kroz provodnik. Kada struja prođe kroz žicu, plin ili poluprovodni materijal sijalice, uzrokuje emitovanje fotona (čestica svetlosti).

• Plin: Plin je stanje materije koje se sastoji od molekula slobodnih da se kreću. Kada plin zagrije ili izloži električnom strujanju, proizvodi svetlost jonizacijom (gubitkom ili dobijanjem elektrona) ili uzbudljivanjem (povećanjem energetske ravni) svojih atoma.

• Solarna: Solarna je radijantna energija koja dolazi sa sunca. Kada solarna energija udari u foto-voltački čvor sijalice (uređaj koji pretvara svetlost u struju), generiše električnu struju koja snabdijeva sijalicu.

Koji su različiti tipovi sijalica?

Na tržištu danas je dostupno mnogo različitih vrsta sijalica. Ove sijalice se razlikuju po principu rada, korišćenim materijalima i, važno – njihovom energetskom efikasnosti. Glavni tipovi sijalica su:

• Žarulje: Žarulje su najstariji i najjednostavniji tip sijalica. Radile tako što prolezu električnom strujom kroz tanku metalnu žicu (obično od volframa) koja se zagrijava i svetli. Žarulje proizvode toplu i žutastu svetlost sličnu prirodnoj sunčanoj svetlosti. Međutim, one su i veoma neefikasne i štetne, jer pretvaraju samo oko 10% elektriciteta u svetlost, a ostatak u toplotu. Žarulje imaju kratko vreme trajanja (oko 1.000 sati) i postepeno se isključuju u korist energetski efikasnijih alternativa.

• Volfram halogen sijalice: Volfram halogen sijalice su tip žarulja koje imaju mali količinu halogen gasa (poput joda ili broma) unutar bulbe. Halogen gas sprečava da volframova žica ispari i depone na staklenom omotu, time produžujući njen vek trajanja (oko 2.000 do 4.000 sati) i održavajući njen sjaj. Volfram halogen sijalice proizvode svetlu i belu svetlost koja je pogodna za akcent osvetljenje i radno osvetljenje. Međutim, one su i veoma vruće i zahtevaju specijalne montaže i obradu.

• Fluorescentne sijalice: Fluorescentne sijalice su tip plinsko-raspornih sijalica koje rade prolaskom električne struje kroz cev ispunitu niskopritisnim parovima rtuti i inertnim plinom (poput argona ili neona). Električna struja uzbudljava atomove rtuti, koji emituju ultraljubičastu (UV) radijaciju. UV radiacija onda udara u fosforanu prekrivku unutar cevi, koja ju pretvara u vidljivu svetlost. Fluorescentne sijalice proizvode hladnu i belu svetlost idealnu za opšte osvetljenje i komercijalne primene. One su takođe energetski efikasnije i duže trajaju (oko 10.000 do 20.000 sati) nego žarulje. Međutim, one sadrže rtut (otrovitu supstancu) i zahtevaju balast (uređaj koji reguliše električnu struju) kako bi se sijalica pokrenula. Fluorescentne sijalice imaju neke nedostatke, kao što su:

• Sadržaj rtuti: Fluorescentne sijalice sadrže malo rtuti, otrovite supstance koja može štetiti ljudima i okruženju ako su sijalice pokvarene ili nepravilno otpadnici. Rtut može uzrokovati neurološke oštećenja, respiratorne probleme i iritaciju kože. Fluorescentne sijalice treba obrađivati pažljivo i reciklirati u odgovarajućim objektima.

• Treperenje i bukanje: Fluorescentne sijalice mogu trepetati ili bucati kada se upale ili ugase, ili kada su blizu kraja svog veka. To može biti nerazumljivo i ometljivo za neke ljude, i može takođe uticati na performanse elektronskih uređaja i osjetljivog opreme. Treperenje i bukanje se mogu smanjiti korišćenjem visokokvalitetnih balasta i sijalica.

• Prikaz boja: Fluorescentne sijalice imaju niži indeks prikaza boja (CRI) nego žarulje, što znači da možda ne pokazuju prave boje predmeta i ljudi. To može uticati na izgled i raspoloženje prostora, kao i na preciznost zadataka koji zahtevaju diskriminaciju boja. Fluorescentne sijalice sa višim CRI vrijednostima su dostupne, ali one mogu biti skuplje i imati nižu luminosnu efikasnost (količina svetlosti proizvedena po jedinici potrošene snage).

• Vrijeme zagrevanja: Fluorescentne sijalice mogu trebati neko vrijeme da dosegnu svoju maksimalnu svjetlost kada se upale, posebno u hladnim temperaturama. To može biti neudobno i neefikasno za primene koje zahtijevaju trenutno osvetljenje. Neki fluorescentni sijalice imaju značajke brzog ili instantnog zapaljivanja koje minimaliziraju vrijeme zagrevanja.

• Rtutne sijalice: Rtutne sijalice su tip plinsko-raspornih sijalica koje rade prolaskom električne struje kroz cev ispunitu visokopritisnim parovima rtuti. Električna struja jonizuje atomove rtuti, koji emituju vidljivu svetlost i ultraljubičastu (UV) radijaciju. Rtutne sijalice proizvode plavo-zelenu svetlost koja je pogodna za spoljašnje osvetljenje i industrijske primene. One su takođe energetski efikasnije i duže trajaju (oko 24.000 sati) nego žarulje. Međutim, one imaju i neke nedostatke, kao što su:

• Sadržaj rtuti: Rtutne sijalice sadrže visoku količinu rtuti, što može predstavljati ozbiljne zdravstvene i ekološke rizike ako su sijalice pokvarene ili nepravilno otpadnici. Rtut može uzrokovati neurološka oštećenja, respiratorne probleme i iritaciju kože. Rtutne sijalice treba obrađivati pažljivo i reciklirati u odgovarajućim objektima .

• Prikaz boja: Rtutne sijalice imaju niski indeks prikaza boja (CRI) od oko 20, što znači da ne pokazuju prave boje predmeta i ljudi. To može uticati na izgled i raspoloženje prostora, kao i na preciznost zadataka koji zahtijevaju diskriminaciju boja. Rtutne sijalice sa višim CRI vrijednostima su dostupne, ali one mogu biti skuplje i imati nižu luminosnu efikasnost .

• Vrijeme zagrevanja: Rtutne sijalice mogu trebati nekoliko minuta da dosegnu svoju maksimalnu svjetlost kada se upale, posebno u hladnim temperaturama. To može biti neudobno i neefikasno za primene koje zahtijevaju trenutno osvetljenje. Neki rtutni sijalice imaju značajke brzog ili instantnog zapaljivanja koje minimaliziraju vrijeme zagrevanja .

• Metal halogen sijalice: Metal halogen sijalice su tip plinsko-raspornih sijalica koje rade prolaskom električne struje kroz cev ispunitu visokopritisnim parovima rtuti i metalnih halogenida (spojeva metala sa bromom ili jodom). Električna struja jonizuje atomove rtuti i metala, koji emituju vidljivu svetlost i ultraljubičastu (UV) radijaciju. Metal halogen sijalice proizvode svetlu i belu svetlost koja je pogodna za unutrašnje i spoljašnje osvetljenje i industrijske primene. One su takođe energetski efikasnije i duže trajaju (oko 10.000 do 20.000 sati) nego žarulje. Međutim, one imaju i neke nedostatke, kao što su:

<