• Product
  • Suppliers
  • Manufacturers
  • Solutions
  • Free tools
  • Knowledges
  • Experts
  • Communities
Search


Kichik elektr tarmog‘idagi shartlar shunt tok kuchiga qarab apparat uchun belgilanadi

Edwiin
Edwiin
Maydon: Kuchma qo‘yish va olib tashlash qurilmasi
China

Свичда электр токи оқиши ва аввалги чекитлаш феномени туфайли кўрсатилган тафсир
Свичда, айрикча цеп-кирдиришчи (CB) ва юкланган кесиштириш свичларинда (LBS), электр токи оқиши - бу контактер йопилишини бошлаб, электр дугаси пайдо бўлиш процессига айнид. Бу процесс контактер физика руйдан уртаб кетмасинчагина бошка, бир неча миллисекунд эса аввалги чекитлаш дея назарга келадиган феномен учун пайдо бўлади. Кейинча бу феномен ва уни кузатилган натижалар кенг тафсирланади.
1. Аввалги чекитлаш: Контактер уртаб кетмаганда дуга пайдо бўлиши
•    Диэлектрик бузилиш: Контактер йопилиш операцияси давом этажда, алар бир-бирга яқинлашганда, алар орасидаги изолатор (мисолий, авоз, SF6 ёки вакуум) диэлектрик бузилишга учради. Бу сабаби, контактер орасидаги електр магнит ташкилоти алар яқинлашганда осиб боришига. Магнит ташкилоти диэлектрик кучдан котарганда, бузилиш пайдо бўлади, ва кесиштириш дугаси ижро этилади.
•    Електр магнит ташкилоти жамланиши: Контактер бир-бирга яқинлашганда, алар орасидаги електр магнит ташкилоти жамланиши мумкин. Бу ташкилот контактер орасидаги напряжениега пропорционал ва алар орасидаги масофага инверсия пропорционал. Ташкилот катта боришида, газ молекулалари ионизацияга учради, бундан келиб, ток оқиш учун проводим канал пайдо бўлади.
•    Дуга пайдо бўлиши: Дуга контактер физика руйдан уртаб кетмасинчагина, адатта бир неча миллисекунд эса аввал пайдо бўлади. Бу аввалги дуга пайдо бўлиши аввалги чекитлаш деб аталади. Аввалги чекитлашда, дуга контактер орасидаги кичик ўртача пайдо бўлади, ва ток дуга оркали оқиш башлади, контактер физика руйдан уртаб кетмасинчагина кутмайди.
2. Аввалги чекитлашдин таасирлари
•    Контакт йўзачаларининг катта эритеши: Агар аввалги чекитлашда иштирок этган энергия катта булса, унда контакт йўзачаларининг катта эритеши мумкин. Бу айрикча короткак цеп шартларда, буерда ток катта булишида муаммо. Эретилган металл контакт йўзачаларини кесиштиришда ишлатилган кутишга олинади, бунда икки йўза бир-бирга бирлашилади.
•    Контактлар кутиши: Кутилган контактлар келажакда кесиштириш командаларига тўғри жавоб беролмаслигини таъминлайди. Агар свичдан ишлатилган механизм кутилган пунктларни кесиштириш учун ката куч келтирган булса, курал тўғри кесиштириши мумкин эмас, бундан келиб, хавфлилик ва курал зиянати пайдо бўлиши мумкин.
•    Короткак цеп токи хосилалари: Короткак цеп токида DC компоненти булса, унда ток максимум кадраси чисто AC короткак цеп токидан котарган булиши мумкин. Бу осибган максимум ток аввалги чекитлаш таасирларини котарган, контакт зиянати ва кутишни котарган булиши мумкин.
•    Дуга напряженияга bog'liqlik: Дуга оркали (дуга напряжения) кесиштириш медиасига bog'liq. Чиркак дуга узунлигида котарган напряжение булиши мумкин. Бу сабаби, дуга сопротивления узунлиги бошқич-бошқич эга булиши мумкин, ва электродлар яқинидаги томонлар исходи котарган сопротивление булиши мумкин.
3. Короткак цеп шартларда ишлатиладиган кесиштириш
•    Цеп-кирдиришчи (CB): Цеп-кирдиришчиларда, короткак цеп шартларда кесиштириш мақсади анча котарган. Катта ток даржалари ва DC компоненти катта дуга ва контакт зиянати пайдо булишига сабаб булади. Замонавий цеп-кирдиришчилар бул эффектларни камайтириш учун ишлаб чиқарилган материаллар ва соувлантириш механизми билан ишлаб чиқарилган, лекин аввалги чекитлаш муаммо ҳолида калади.
•    Юкланган кесиштириш свичлари (LBS): Юкланган кесиштириш свичларинда да аввалги чекитлаш кесиштириш операциясида пайдо булиши мумкин, айрикча катта токли ишлатишда. Лекин LBS кураллари кесиштиришчиларга нисбатан котарган напряжение ва токли ишлатишда ишлатилади, шунинг учун контакт зиянати риски катта эмас.
4. Свичда кесиштириш операциясининг этаплари
Свичда кесиштириш операцияси келайотган рискаларга бўлинади:
•    Этап 1: Контактлар аввалги яқинлашиши: Контактлар бир-бирга яқинлашиши башлади, ва алар орасидаги електр магнит ташкилоти жамланиши башлади. Бу этапда, ток оқмайди, лекин аввалги чекитлаш риски котарган.
•    Этап 2: Аввалги чекитлаш дугаси пайдо бўлиши: Контактлар яқинлашганда, електр магнит ташкилоти диэлектрик кучдан котарган, диэлектрик бузилиш пайдо бўлади. Аввалги чекитлаш дугаси пайдо бўлади, ва ток дуга оркали оқиш башлади, контактер физика руйдан уртаб кетмасинчагина кутмайди.
•    Этап 3: Контакт уртаб кетиши ва дуга утказиши: Контактлар физика руйдан уртаб кетади, ва дуга контактер орасидаги ўртачадан контакт йўзачаларига утказилиши керак. Ток замонавий йопилган цеп оркали оқиш башлади.
•    Этап 4: Стационар режим: Контактлар тўлиқ йопилгандан кейин, система стационар режимва киретади, ва ток дуга без кесиштиришга йопилган контактлар оркали оқиш башлади.
5. Чегарлаш стратегиялари
Аввалги чекитлаш ва контакт кутишининг таасирин минималлаштириш учун, бир неча дизайн ва ишлаб чиқарилган стратегиялар ишлатила олади:
•    Юқори диэлектрик кучга эга изолаторлардан фойдаланиш: Юқори диэлектрик кучга эга изолаторлардан, мисолий, SF6 гази ёки вакуумдан фойдаланиш, диэлектрик бузилишни бозгатиш учун котарган електр магнит ташкилоти талаб этади.
•    Инновацион контакт материаллардан фойдаланиш: Аввалги чекитлашда контакт зиянатини камайтириш учун, юқори эритиш температурага ва юқори термал кондуктивликка эга контакт материаллардан фойдаланиш мумкин. Мисолий, мись-вольфрам легируванылар куралларда кенг ишлатилади.
•    Соувлантириш механизми: Соувлантириш механизми, мисолий, пуффер системалар ёки мажбур газ агариши, дугадан чиқкан исходни кесиштириш ва контакт йўзачаларининг температурасин камайтиришга ёрдам бериши мумкин, контакт кутишининг рискини камайтириш.
•    Механика дизайн жараёнлари: Ишлатилган механизм кутилган пунктларни кесиштириш учун ката куч келтирган булса, свич куралларининг тўғри кесиштиришида мувофиқ калиш.
•    Химоя системалар: Кураллар, мисолий, юқори ток релелар ва хато кезиктириш механизми, короткак цеп шартларин тең кесиштириш ва кезиктириш ва дуга узунлигини камайтиришга ёрдам бериши мумкин.
Якuniy
Аввалги чекитлаш феномени, буерда дуга контактер физика руйдан уртаб кетмасинчагина пайдо бўлади, свичда кесиштириш операциясининг муҳим аспекти. Унинг таасирини катта контакт зиянати, контакт кутиши ва куралларнинг кесиштириш операциясининг мувофиқ калишига келиши мумкин. Диэлектрик ташкилоти жамланиши ва изолатор медиясининг хосилалари катта аввалги чекитлашга келишига тушунчалар, свични ишлаб чиқариш ва ишлатиш учун муҳим. Чегарлаш стратегиялардан, мисолий, юқори диэлектрик кучга эга изолаторлардан, инновацион контакт материаллардан ва соувлантириш механизмидан фойдаланиш, аввалги чекитлаш таасирини камайтириш, свич куралларининг кесиштиришчи ва юкланган кесиштириш свичларининг ишлаб чиқарилган ва ишлатилган ишлаб чиқарилган ва ишлатилган.

Авторга сўров ва қўлланма беринг!
Tavsiya etilgan
Yoqish vositasidagi (OLM2) onlayn holatni monitoring qiluvchi qurilma
Yoqish vositasidagi (OLM2) onlayn holatni monitoring qiluvchi qurilma
Bu qurilma quyidagi belgilangan xususiyatlarga mos ravishda turli parametrlarni monitoring va aniqlashga qodir:SF6 Gazini Monitoring Qilish: SF6 gaz sifatini o'lchash uchun maxsus sensor ishlatiladi. Gazning temperaturasini o'lchash, SF6 chiqish tezligini monitoring qilish va to'ldirishning optimal sanasini hisoblash imkoniyatlariga ega.Mekhanik Ishlanish Tahlili: Yopish va ochish tsikllarining ishlash vaqtini o'lchaydi. Asosiy kontaktlarning ajratish tezligini, zaxiralashni, kontaktning yuqori
Edwiin
02/13/2025
Avtomatlar ishlov berish mekanizmasidagi anti pumping funksiyasi
Avtomatlar ishlov berish mekanizmasidagi anti pumping funksiyasi
Anti-pumping funksiyasi kontrollash shemalarining muhim xususiyati hisoblanadi. Bu anti-pumping funksiyasi yo'q bo'lgan holatda, foydalanuvchi yopish shemasiga qolgan kontaktni ulay olishi mumkin. Agar sigim ozg'iriga yopilgan paytda himoya relelari tez orada ochish amalini bajaradi. Ammo yopish shemasidagi qolgan kontakt qayta yopishga harakat qiladi. Bu takrorlanadigan va xavfli jarayon "pumping" deb ataladi va nihoyatda tizimning ba'zi komponentlarida katastrofal ariza paydo bo'lishi mumkin.
Edwiin
02/12/2025
Yoging jarayonlari katta voltajli ajratgich qurilmasidagi oqim o'tkazuvchi qoshilishlarida
Yoging jarayonlari katta voltajli ajratgich qurilmasidagi oqim o'tkazuvchi qoshilishlarida
Bu xato rejimining uchta asosiy manba'i bor: Elektrik sabablar: Oqimlarning, masalan, o'zaro bog'langan oqimlar, o'zgarishi lokal erishishga olib kelishi mumkin. Katta oqimlarda elektrik ark biror joyda yonishi mumkin, bu esa lokal qarshilikni oshiradi. Ko'proq o'zgarish operatsiyalari amalga oshirilganda, kontakt yuzi ko'proq eritiladi va qarshilik oshadi. Mexanik sabablar: Shamol kabi oqibatlardan olingan titrebishlar mexanik eskiroshning asosiy sebebdir. Bu titrebishlar vaqt oralig'ida tersli
Edwiin
02/11/2025
Yuqori oʻquvchi avtomatlar uchun boshlangʻich oʻzgaruvchan tiklash voltaji (ITRV)
Yuqori oʻquvchi avtomatlar uchun boshlangʻich oʻzgaruvchan tiklash voltaji (ITRV)
Qisqa chiziqli xato kabi qisqacha vosita o‘tishda uchragan TRV (transient recovery voltage) bosimini shunday qilib, elektr tarmog‘i ta’minot tomonidagi shinalar orqali ham paydo bo‘lishi mumkin. Bu maxsus TRV bosimi ITRV (Initial Transient Recovery Voltage) deb ataladi. Qisqa masofalar sababli, ITRV birinchi qulayga yetish vaqti adolatda 1 mikrosekunddan kam bo‘ladi. Elektr tarmog‘idagi shinalarning yig‘indisi umumiygina o‘rtacha qatorlarni hisobga olgan holda nisbatan pastroq bo‘ladi.Rasm umumi
Edwiin
02/08/2025
So'rov
Yuklab olish
IEE Business ilovalarini olish
IEE-Business ilovasini ishlatib jihozni qidirish orqali yechimlarni oling muvaffaqiyatlari bilan bog'laning va istalgan joyda va vaqtda sohaniy hamkorlikka qatnashing kuchli elektr energetika loyihalaringiz va biznesingiz rivojlanishi uchun